‘WeCann Point of View’ je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.
U istoriji čovečanstva, kako ističu iz agencije I&F McCann, prognoziranje budućnosti uvek je bilo popularno – i gotovo uvek neuspešno. Ta situacija se, naravno, ponovila i tokom aktuelne pandemije, a zaposleni u ovoj agenciji kreirali su e-book pod nazivom WeCann Point of View u kome rade upravo to – pokušavaju da naslute šta bi moglo da se desi sutra kombinujući podatke raznih izvora i različitih mišljenja.
U izradi ove analize učestvovao je i Relja Jović, Chief Digital Officer u ovoj marketing agenciji, koji u nastavku izdvaja delove analize koji su najviše privukli njegovu pažnju i podstakli ga na razmišljanje.
Viralno ubrzanje usled krize
Relja: Digitalni marketari, od kada je sveta i veka, ili možda preciznije rečeno digitalnog marketinga, imali su uglavnom jedan cilj – da im kampanja postane viralna. Čak su i klijenti često tražili da im se napravi nešto viralno. Da li kao posledica tih želja, jedenje neke supe čudnih sastojaka, bega iz laboratorije ili jednostavno čudom majke prirode krajem 2019. i početkom 2020. susreli smo sa virusom SARS-CoV-2, i oni koji do tada nisu shvatali šta znači viralno širenje, nažalost imali su prilike da to shvate.
Pandemija bolesti COVID-19 otvorila je teritoriju na kojoj svi žele da prognoziraju šta će biti sutra i kako će izgledati vreme nakon pandemije, stvorio se termin nova normalnost, i vreme u kome su savremene gatare popunile gomile blogova sa prognozama kako će izgledati novo normalno. Kako god to nešto zamišljali, jedno je sigurno – način na koji radimo, na koji se družimo, volimo, provodimo dane, kupujemo i čitamo se promenio. Tu promenu je omogućila tehnologija koja se nalazi u tkanju naših života zbog činjenice da kao čovečanstvo živimo usred nečega što se zove digitalna revolucija, a virus je ceo taj proces izuzetno ubrzao.
E-učenje i AR se ubrzano razvijaju
Relja: Tokom COVID-19 pandemije nastali su i brzo se razvili opsežni, nacionalni napori da tehnologija pruži podršku učenju na daljinu, obrazovanju na daljinu i online učenju. Ono što je do juče bilo nezamislivo, poput učenja na daljinu u državnim školama uz pomoć televizije koje se sprovodi u nekim zemljama, desilo se preko noći. Tehnologija koja se u najčešće koristi za sprovođenje ovih aktivnosti u većini zemalja je Google Classroom.
Ali učenje, ili bolje rečeno lično usavršavanje tokom pandemije, jeste nešto što ljudi rade kako bi vreme brže prošlo, ali istovremeno i da steknu neka znanja za koja nisu imali vremena tokom starih i normalnih dana. Kao odgovor na pandemiju i mere izolacije koje se sprovode u većini zemalja, organizatori kurseva (ClassCentral, Udemy, Skillshare itd.) nude sadržaje za učenje besplatno ili po dosta sniženim cenama.
Što se tiče augmented reality, to više nije samo pitanje tehnologije. Postoje tri stvari koje AR čini veoma dobro: vizualizacija, objašnjenje i pričanje priče. U trenutnoj stvarnosti sa COVID-19, sve tri postaju sve važnije za brendove, kulturne institucije, zabavu, interakcije, škole i radna okruženja.
Pošto su učionice širom sveta zatvorene, nastavnici prelaze na modele online učenja. Svih 185 brucoša na Univerzitetu Case Western Reserve (CWRU) koriste HoloLens i HoloAnatomy, nagrađivanu AR aplikaciju za učenje na daljinu, koju su razvili CRWU i Klinika Klivlend. HoloAnatomy pomaže studentima pri izučavanju ljudskog tela na načine koji nisu inače mogući. Time što omogućava pristup najsitnijim detaljima ljudske anatomije u 3D formatu, učenje nije ograničeno dostupnošću kadavera.
S obzirom da su događaji poput Met Gala 2020 (godišnje svečanosti prikupljanja sredstava za Institut za kostime njujorškog Muzeja umetnosti Metropolitan) i pridružne izložbe do daljnjeg otkazane, AR može da pruži način da se celokupno iskustvo prenese u vaš dom tako što omogućava gledanje, pa čak i isprobavanje kostima sa izložbe. Raznovrsni potencijal VR i AR aplikacija je skoro neograničen, ali u svetu koji zahteva distanciranje može da ode i korak dalje. Kao i kod većine tehnoloških gedžeta, ključni aspekt je odabrati najadekvatniji i najkreativniji način upotrebe.
Da li smo spremni da se odreknemo ličnih podataka kako bismo bili sigurniji?
Relja: Logično je pitanje da li su ljudi danas spremni da se odreknu zaštite podataka kako bi sebi pružili malo slobode ili bezbednosti? U Kini, lokalna vlada je stvorila algoritme iza ocenjivanja i uključila ih u Vuhanu i mnogim drugim gradovima na aplikacijama kompanija kao što je Alibaba Group. Od osnovnih podataka, pitanja tokom registracije invazivno skreću na bliske kontakte sa zaraženim osobama, na zdravstveno stanje i putovanja korisnika.
Sa druge, zapadne strane, u EU je par zemalja započelo pilot projekat u kome se građani mogu dobrovoljno prijaviti da budu praćeni preko mobilnog operatera, i da im se prate transakcije platnih kartica, dok zauzvrat dobijaju veću slobodu kretanja. Sredinom aprila korporacije Google i Apple objavile su da će na svoje platforme dodati tehnologiju koja će korisnike upozoriti ako dođu u kontakt sa osobom koja ima virus korona.
Iako će funkcionisati na dobrovoljnoj bazi, ova tehnologija može da prati oko trećinu svetskog stanovništva.
Socijalno distanciranje kao fenomen je otvorilo jedno potpuno novo poglavlje – prvi deo jednačine je fizičko udaljavanje ljudi koji mogu da se odluče da ne komuniciraju u prostoru manjem od dva metra, a drugi deo je interakcija između ljudi koji jednostavno nemaju opciju držanja rastojanja. Na primer, radnici Hitne pomoći, ali i svi oni koji moraju da provere lične podatke ljudi. Danas se naši lični podaci nalaze u našim ličnim kartama i pasošima, sa ili bez čipa, i bez obzira na sve taj dokument će morati da dodirne neku vrstu senzora ili da se dodaje iz ruke u ruku. A dodavanje iz ruke u ruku nije u skladu sa čitavom pričom o držanju distance.
Na primer, dozvole za kretanje ili vožnju automobilom tokom policijskog časa u Jordanu izdaju se pomoću tri stare tehnologije: web, SMS i QR kodova. Nakon prijave na sajtu vlade, osobi se odobrenje šalje SMS porukom, i dobija link za preuzimanje dozvole u pretraživaču na mobilnom aparatu, gde se, u realnom vremenu, vidi da li je dozvola važeća. Glavni deo te strane u pretraživaču je QR kod koji mora da se pokaže policiji kako bi ga skenirali putem skenera. Lepota ovog procesa jeste što svoju ličnu kartu možete da pokažete kroz zatvoren prozor automobila, bez ikakvog rizika od prenošenja zaraze. Ovo je možda jedan od budućih oblika svih isprava.
Prepoznavanje lica, koje poslednjih godina kod novih iPhone i Android telefona ulazi u mejnstrim, takođe je jedna od mogućih tehnologija koja će se u budućnosti koristiti umesto tradicionalnih ličnih isprava. U takozvanim pametnim gradovima to se već dešava sa ili bez znanja stanovnika koji uglavnom nisu previše srećni sa ovom novotarijom.
Kako se kupovalo tokom pandemije – na globalnom nivou?
Relja: Iako nam trenutno online šoping deluje kao imperativ, ko god misli da je budućnost kupovine u e-trgovini pogrešiće kao što je 1977. godine pogrešio i Ken Olson, predsednik Digital Equipment Corporation, kada je izjavio: „Nema razloga da pojedinci imaju kompjutere kod kuće“.
Kada se epidemija smiri, ljudi će želeti da dodirnu (noseći rukavice) i pomirišu (kroz maske) robu pre kupovine. To ne znači da će raspored u prodavnicama ostati isti kao i da će način na koju kupujemo pretrpeti štetu ili napredovati u nečemu potpuno drugom.
Ali pre nego pređemo na budućnost – šta se dešava trenutno sa kupovinom?
Odgovor na epidemiju virusa korona nije bio isti kod svih generacija, jer su potrošači iz različitih starosnih grupa drugačije reagovali na krizu. Milenijalci i pripadnici Generacije Z posebno menjaju ponašanje kada je kupovina u pitanju, pokazala je studija potrošača u SAD i Velikoj Britaniji objavljena na portalu Bigcommerce. Rezultati pokazuju da je 96% njih zabrinuto zbog pandemije i njenog uticaja na ekonomiju. Zbog te brige drastično menjaju svoje ponašanje, što uključuje smanjenje trošenja, pravljenje zaliha namirnica i trošenje manje novca na iskustva.
Potrošači u Španiji su prilagodili svoje navike i počeli da kupuju u obližnjim ustanovama. Male bakalnice su imale najviše koristi zbog blizine potrošačima ali i vrste proizvoda (privatne marke, sniženi proizvodi, uglavnom). Mnogo više o tome šta se desilo u šta bi moglo da se desi sa navikama potršača možete videte u izveštajima agencije Polaris.
Ekonomija deljenja je pod znakom pitanja
Relja: Ekonomija deljenja, koja je do juče bila veoma česti obavezni element priče o budućnosti, danas je pod znakom pitanja. Nije održana ni jedna konferencija na kojoj nije postojao panel o budućnosti, na kojem nije bar jedan moderator ili govornik dao slavne primere budućnosti prevoza. Do juče je jedna od glavnih priča bila da će nas električni automobil budućnosti voziti do posla. Nakon napuštanja vozila, moći ćete da pošaljete taj automobil da se parkira negde gde je parking besplatan, ili još bolje da bude deo nekog servisa za deljenje vozila gde će vam zaraditi novac. To će se i na neki način i desiti, jer će taj auto odgovoriti na poziv drugih ljudi i voziti ih po gradu poput Ubera. Na kraju radnog dana, srećnog vlasnika automobil će pokupiti s posla i odvesti kući.
Ali, da li bi vam smetalo ako bi između vaše dve vožnje vaš auto vozio po gradu deset nepoznatih ljudi koji su možda ostavili COVID-19 virus negde unutra? Veliko je pitanje da li će ekonomija deljenja opstati i u kom obliku, ili će prerasti u ekonomiju izolacije (koja danas indirektno ukazuje na brigu) i šta će to tačno značiti.
Umesto zaključka
Na kraju, Relja još jednom ističe svoj stav: svet 2.0 koji polako počinje da se pojavljuje će definitivno biti različit od sveta 1.0, ili bilo čega što možemo da zamislimo danas – uključujući i to da nam promena možda i neće biti toliko tektonska.
Originalni tekst objavljen je na portalu Netokracija.
Publikaciju možete pogledati na LINKU.
