Drugari te zovu Betmen. Hoćeš da nam otkriješ zašto?
Haha, to je počelo jednog dana kada smo se mi kolege s posla skupili i otišli da gledamo Betmena u bioskopu. Kada smo se vraćali, pored njih koji su bili u kolima sam sav u crnom projurio motorom sa otkopčanom jaknom koja je izgledala kao plašt i to je bilo dovoljno da me prvo Marko Prokić pa onda i ostali doživotno zovu Betmen.
Ko su junaci tvojih figurica? Da li treba da ih se plašimo ili su ipak dobroćudni?
Karakteri koje pravim su onako, neka mešavina dobrih i loših karakteristika, bilo bi dosadno da su jasno definisani.
Vidi se uticaj dizajna iz 20ih i 30ih godina, neki elementi ranog Volta Diznija. Da li imaš još neke uzore u dizajnerima iz te epohe?
Volim te stare crtaće iz 20ih godina, izgledaju nekako nespretno, mnogi od njih ne bi prošli današnje cenzure.
Nemam uzore u konkretnim autorima iz tog vremena, ne znam imena, ali mi je super taj stil, manje je upeglan nego današnje ilustracije.
Tvoja figurica „One Percenter“ proizvedena je u produkciji čuvene svetske komapanije koja pravi „designer toys“. Kako je došlo do saradnje? Da li je neki primerak stigao u Beograd?
Posle samostalne izložbe sam pisao toj firmi da vidim da li su zainteresovani za izradu i distribuciju. Bilo mi je malo glupo, kao, ja sada njih vučem za rukav, ali oni su rekli da su radove već videli na netu, da im se jako dopadaju i da su raspoloženi za serijsku proizvodnju. Tako da eto, treba nekada napraviti prvi korak i probati. Još ih nema u Srbiji, ne znam ni da li će biti, nije im stavio malu cenu , pa na to jos i poštarina…skupo.
Boravio su u Malmeu, u Švedskoj na umetničkom studjskom boravku. Šta si naučio? Šta te je najviše iznenadilo u novom umetničkom okruženju?
Bio sam mesec dana u Malmeu gde je bilo fenomenalno, lep grad, prijateljski ljudi. Svašta sam naučio, radio sam sa nekim novim stvarima, isprobao sam 3D štampu, naučio sam tehnike pravljenja kalupa i livenja plastike, prvi put sam slikao na staklu. Iznenadilo me što zapravo I nemaju puno galerija, više vole industrijski dizajn i neke rukotvorine.
Ljubitelj si skandinavskih noir serija, da su predeli oko čuvenog Oresund mosta zaista tako mračni ili su Danska i Švedska ipak zemlje „sreće“ kako ih mnogi doživljavaju?
Volim njihov stil serija I filmova, duhovite su i mračne. Tamo je čudna klima, iako nije jako niska temperatura dosta je vlažno i hladno, verovatno se to i oslikava na njihov karakter.
Ja sam bio u bozićno – prednovogodišnjom periodu kada je sve dosta živo tako da sve deluje dosta veselo i prijatno. Znaju da i kada je hladno naprave neku finu atmosferu.
Glupo ali obavezno pitanje: Jel spremaš nešto novo?
Pa stalno planiram nešto novo, problem je nedostatak vremena, ali inače mi se radi svašta, pravio bi neke nove figurice, nešto slikao i možda crtao neki strip. Sada će lepo vreme tako da sigurno ništa od ovoga neću uraditi 🙂
