USPEH NE SME DA ZAVEDE

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin

Srđan Šaper, intervju
Eksluzivno za StilBook, osnivač McCann Grupe, vodeće kompanije u oblasti tržišnih komunikacija u jugoistočnoj Evropi otkriva da je u mladosti hteo da postane istoričar ili neuropsihijatar, ali priznaje da mu se ipak ostvarilo ono što je suštinski želeo i tvrdi da je sloboda vazduh od koga se živi. Sa Srđanom Šaperom sreli smo se u njegovom domu, na petom spratu jedne vračarske zgrade, gde smo pili kafu i uživali u inspirativnom razgovoru. Otvoren, pristupačan i izuzetno zanimljiv, pričao nam je o svom poslu i životu, a mi smo pažljivo slušali i upijali svaku rečenicu. Saznali smo koji je njegov recept za uspeh, ali i čemu su ga naučili neuspesi.

USPEH NE SME DA ZAVEDE 1
Photographer: Ivana Jurcic

SB: Kako definišite uspeh?
Najvažnije je razumeti da je uspeh uvek trenutan. Dokle god je čovek živ, nalazi se pred novim i novim izazovima. Prema tome, mislim da uspeh nikada ne sme da zavede, niti neuspeh da razočara preko mere, važno je imati hrabrosti da se uvek ide dalje.

SB: Uspešni ljudi poput vas često kažu da je vreme novac, da li se slažete sa tim i da li ste ikada bili u prilici da i sami izgovorite tu rečenicu?
Sve teže se nosim sa rokovima i rokovnicima, a sve mi je bliža ona čuvena izreka: carpe diem – iskoristi dan, jer vreme prolazi nenadoknadivo, a mi život trošimo opsednuti sitnicama.

SB: Kako danas gledate na vaše početke, da li biste nešto promenili?
Ne bih menjao ništa fundamentalno. Recimo da bih voleo da sam neke odluke brže donosio, ali ne verujem da bih to mogao pa i da krenem ponovo. Jednostavno, to je stvar karaktera.

SB: Kako ste zamišljali svoj život kao tinejdžer, o čemu ste maštali, a šta vam se ostvarilo?
Moja generacija je prilično ozbiljno shvatala obrazovanje i izbor karijere. Želeo sam da budem istoričar ili neuropsihijatar, pa sam i upisao Medicinski fakultet. Ali, rekao bih da mi se ostvarilo ono što sam suštinski želeo, bavio sam se raznim profesijama manje ili više uspešno, bio sam zainteresovan za mnoge stvari, a opet, ostao sam slobodan i svoj. Sloboda je vazduh od koga se živi.

SB: Napustili ste Medicinski fakultet da biste se posvetili umetnosti, da li ste ikada zažalili zbog te odluke?
Jesam, zato što mi je često nedostajalo to ozbiljno shvatanje poziva koja medicina sobom donosi. S druge strane, bio sam mlad i ambiciozan i znatiželjan i činilo mi se da medicina traži da joj se čovek posveti do kraja, a da ja to neću ni umeti ni moći.

SB: Čemu su vas naučili uspesi, a čemu neuspesi?
Uspesi su me naučili da je potrebno podeliti ih sa onima sa kojima ste bili tim i da samo onaj koji ume uspeh da podeli sa svima koji su bili uz njega, može da bude lider. Neuspesi su me naučili relativnosti prijateljstava, jer je često ona sudbinska utešna reč ili stisak ruke dolazio od nekog od koga to nisam očekivao.

SB: Na šta ste najviše ponosni u vašoj bogatoj karijeri?
Na to što nikada nisam pomislio da sam nešto više od onog što jesam, a to sam mogao uvek da pokažem.

SB: Posvetili ste se razvoju kulture i popravljanju imidža Srbije, da li smo napravili pomak od 2000. godine i u čemu se on ogleda?
Posvetio sam se tome sasvim malo i nedovoljno, ali kad pitate, mislim da je teško promeniti imidž države tako kardinalno oklevetane kao što je naša, pogotovo baveći se prošlošću. U svetu, gde za sve i svakog imate po 15 sekundi vremena, samo nove pozitivne stvari mogu da promene sliku o nama. I naravno, mi sami, uvek je lepo videti kako nas stranci opisuju sa simpatijama jednom kada nas upoznaju. A ne mogu svi da nas upoznaju.

SB: Udruženje za tržišne komunikacije Srbije dodelilo vam je prošle godine nagradu za životno delo za doprinos razvoju tržišnih komunikacija. Koliko vam takva priznanja znače u životu, kakav odnos imate prema nagradama?
Nagrade su nešto što svako voli i onda kada zna koliko su one često samo pitanje zadovoljenja sujete i koliko često plod kompromisa. Ali, takva je naša ljudska rasa, mi smo socijalna bića i prija nam odobravanje i aplauz našeg plemena.

SB: McCann Grupa je proslavila 15 godina rada i za svoj rad je osvojila već dva kanska lava. Šta mislite, da li je marketing danas zauzeo glavnu ulogu u svim domenima kako života tako i delatnosti?
Mislim da jeste jer je, voleli mi to ili ne, stvaranje brendova zapravo suština potrošačke civilizacije, čijoj krizi upravo prisustvujemo. Da li će ova kriza biti konstruktivna ili destruktivna na kraju – videćemo, ali će iz nje svakako nastati nešto novo. To novo će, moguće je, promeniti i ulogu koju brendovi i potrošnja stvari, usluga i informacija imaju u našim životima.

SB: Kako izgleda jedan vaš radni dan?
Izabrao sam da se u životu bavim profesijom koja treba da učini komunikaciju kreativnom. Ali, mislim da se zbog brzine u kojoj se stvarnost odvija, premalo bavim kreacijom, a suviše komunikacijom. I tako svakog dana.

SB: Postigli ste uspeh u različitim domenima, član ste prstižnih javnih institucija i pored toga ste veliki humanista. Kako sve to postižete, imate li vremena za sebe, šta vas čini srećnim?
Imam malo ili mnogo vremena za sebe, to zavisi od toga kako gledate na svoj posao. Ako vam je posao važan onda zapravo imate ceo dan za sebe. Ipak, voleo bih da imam više vremena za neke male stvari koje čine lepotu i smisao života. Oskar Vajld je rekao da neki ljudi donose sreću gde god dođu, a drugi kad god odu. Mene čini srećnim ako je ljudima lepo sa mnom u društvu.

SB: Kao legendarna YU rok zvezda koju vi muziku slušate u slobodno vreme? Otkrijte nam koja je vaša omiljena pesma od Idola?
Kod kuće slušam klasiku i neki lagani lounge, u kolima neki simforok sedamdestih, a na zabavama sve što se peva. Od Idola najviše volim pesmu Ona se budi od Šarla Akrobate. Uvek mi je bilo žao što nije bila naša.

 

Autor teksta: Ana Ostojić
Foto: Ivana Jurčić (www.ivanajurcic.com)
LIFESTYLE MAGAZINE StilBook
DECEMBAR 2012 / MART 2013, BROJ 1, GODINA I