Od istine do smisla.
“Život je kao vožnja bicikla. Da biste održali balans morate da nastavite da se krećete.” Albert Einstein
Istina. Jedan od većih životnih napora je traženje ‘prave’ mere stvari, uz zadržavanje sopstvenog ritma. Čini se da čitav vek provodimo balansirajući između ekstrema: između zdravog i nezdravog, aktivnog i pasivnog, odricanja i uživanja, izuzetnog komfora i krajnje neudobnosti, pa na kraju i između slobode i sigurnosti. Stvari počinju da se komplikuju onog momenta kada u jednačinu uđu i odnos društvenih i psiholoških uloga koje igramo svakog dana – biti roditelj, biti zaposleni, biti nečije dete… postavljati granice, a ostati fleksibilan i tako dalje. Svakodnevica umara. I stalno balansiranje umara. I uvek ostane na kraju pitanje da li smo mogli bolje i trag osećanja krivice.
Krajem 2014-te godine, fenomen balansa ili uravnoteženja svih važnih životnih aspekata, bio je fokus studije McCann Truth Central ‘Istina o wellness-u’, odnosno stepenu postignutog psihofizičkog balansa. Nalazi su ukazali na snažnu kontroverzu: Istovremeno postojanje intenzivne potrebe za uravnotežavanjem svih aspekata života (fizički, mentalni, finansijski, socijalni, emocionalni aspekti) i izuzetno nizak nivo volje da se to postigne. Šta nam ovakav nalaz govori? Nedostatak volje ima veze sa mnogo faktora (unutrašnjih, spoljašnjih…), ali je promenljiva kategorija. U tom kontekstu, otvara se prostor za intervenciju brendova i tehnologije, koji mogu ponuditi konkretna rešenja – pomoć u postizanju sklada, sa ili bez naše volje.
IZVOR: McCANN TRUTH CENTRAL, ISTINA O NIVOU PSIHOFIZIČKOG BALANSA 2013
Pojava funkcionalnih aplikacija je jedan od najboljih i najočiglednijih primera – Od onih koje služe kao zaštita od komaraca do onih koje planiraju godišnji odmor umesto nas. Njihova funkcionalnost i smisao u svakodnevici određuju i nivo njihove uspešnosti i trajanja. Zamislite da pripadate redu ‘opreznih potrošača’ koji izuzetno vode računa o sastavu namirnica i broju kalorija koji unose. I za ovu vrstu potreba postoji bezbroj aplikacija. Na primer FOODUCATE koja omogućava skeniranje proizvoda u radnji, ocenjujući namirnicu prema nutritivnoj vrednosti i govori vam šta zapravo unosite. Istovremeno, ova aplikacija ima mogućnost preporučivanja alternativa, dok broji kalorije koje unosite. Korisno, zar ne? ILI recimo, niste sigurni šta da odaberete, potrebna vam je preporuka, mišljenje drugih… CONSUMR vam omogućava prečicu do komentara korisnika na datu temu, uvodi njihova iskustva i preporuke, te olakšava donošenje odluke… Dakle, svrsishodnost mora biti jasna odmah- dok izgovarate naziv aplikacije.
Ista stvar je i sa konkretnim proizvodima ili konceptom proizvoda ili usluge. Jedna od najboljih inicijativa u proteklom periodu, na našem tržištu, je MAXI-jev SUPERUČAK! Upakovan ručak za decu školskog uzrasta, koji ne predstalja samo nutritivno izbalansiran obrok, već vešto balansira izmedju potreba savremenih odgovornih roditelja i savremene, a zahtevne dece (izbor namirnica, ponuda, pakovanje).
Zašto je ovo odličan primer nove prakse koju kontekst nameće?
‘Istina o novoj srpskoj mami’, studija McCann Truth Central-a iz 2013te godine, ukazala je na snažnu potrebu majki koje istovremeno igraju nekoliko uloga, za rešenjima koja pojednostavljuju njeno dnevno funkcionisanje i ubrzavaju im prelazak iz jedne uloge u drugu (roditelj, zaposleni, supruga, drugarica, žena…). SUPERUČAK je savršen primer brend inicijative koja istovremeno zadovoljava njene složene potrebe (između ostalih i onu koja najviše iscrpljuje – da uravnoteži svoju potrebu da obezbedi kvalitetan obrok detetu, bez griže savesti, detetovu potrebu da uživa i da se zabavi, svoju potrebu da pojednostavi dnevnu rutinu…pa u krug)… Ovo je razlog zbog kog ne mogu govoriti o SUPERUČKU kao o proizvodu, već o ozbiljnoj brend inicijativi. Ovo jeste primer puta kojim treba da se ide – od istine do smisla.
